INTERVJU Dobitnik Adriceve nagrade za "Blic": PISEM O TITU

11.10.2018   21:41   blic.rs INTERVJU Dobitnik Adriceve nagrade za "Blic": PISEM O TITU

Vladimiru Kecmanovicu juce je u Zaduzbini Ive Andrica urucena Andriceva nagrada za najbolju pripovetku u 2017. godini - "Ratne price".

Prema Andricevoj testamentarnoj volji, vec 42 godine dodeljuje se ova nagrada za najbolju zbirku prica, ciklus ili pripovetku. Kecmanoviceve "Ratne price", objavljene u knjizi "Kao u sobi sa ogledalima" (Laguna, 2017), nagradjene su jer donose "narocit, iskosen pogled na najnovije sukobe i nesaglasnosti u odnosima razumevanja nacionalnih identiteta na balkanskom prostoru" kojim je autor, kroz grotesku i ironiju, izgradio "uspelu sliku naseg doba" gde se "gubi razlika izmedju igre i tragike", pise u obrazlozenju zirija (Aleksandar Jovanovic, Mileta Acimovic Ivkov i Petar V. Arbutina).

- "Ratne igre" su prica o ljudima koji u danasnje vreme skupo placaju opremu, oruzje koje je igracka, ali skuplje do pravog, zakupljuju poligon, instruktora, oblace se u americke, ruske i engleske uniforme i kao deca se po nekim poljanama ganjaju i pucaju.

Da li ste se vi kao dete igrali kauboja i Indijanaca?

- Jesam, naravno. Ali ovi sto to sad rade nisu deca. Ima ih i znatno starijih od mene. Neke od njih i licno poznajem i kada sam to cuo, znao sam da o tome mora nesto da se napise.

Nedavno ste izjavili da je rat u covekovoj prirodi? Decacima od malih nogu poklanjamo puske i pistolje, zar ih onda ne ucimo odmalena da budu ratoborni?

- Ne zna se sta je starije, kokoska ili jaje, i to se tako vrti u krug. Mislim da ce da se vrti dokle god bude coveka.

Reklo bi se da takve teske teme, poput ratova, istorije, nase tragicne proslosti jesu ono sto vas najvise zanima?

- Svaki pisac pise o svom sadasnjem vidjenju stvari, a da li pise o proslosti, sadasnjosti ili buducnosti, uvek je to on i ono sto vidi oko sebe. Niko od sebe nije uspeo da pobegne.

Vladimir Pistalo rekao je za vas roman "Osama" da je malo kad vedrijim jezikom ispricana tuznija prica. Da li je jedini lek da na svoju tragediju gledamo kroz (crni) humor?

- U nekoj konsekvenci mozda je tako. Ironija i humor omogucuju da se stvarnost oneobici i ucini literarno interesantnom.

Da li vidite nadu negde danas? U svetu, kod nas?

- Ako bih racionalno gledao, ne vidim, ali nada uvek postoji. Ne mozemo da predvidimo dogadjaje i sta ce da se desi. Moze da se desi i mnogo gore nego sto mislimo, a i moze i mnogo bolje. Verovatno ce da bude i jednog i drugog.

Sta sada pisete?

- Osim sto radim na "Senkama nad Balkanom 2", vec duze vremena pisem jedan roman i dobro mi dodje sto ga ne pisem preterano brzo jer je zahtevan i treba mu vremena da odstoji pa da se opet pise. Tema je Tito. To mogu da kazem, ostalo necu da mi neko ne bi ukrao fazon.

Opet proslost?

- Ono sto se juce desilo vec je proslost. Futuristicke price ne pisem.

Ko je i sta je za vas Tito?

- Komplikovano pitanje. Delom mit (to je dobro za literarnu igru), a delom, iz danasnje perspektive, o njemu moze da se kaze jako mnogo loseg. Ali, kako vreme prolazi, malo se tog loseg i ublazuje. U svakom slucaju, Tito ce u mom romanu bolje proci nego sto bi prosao u nekom, recimo, novinskom clanku ili eseju koji bih pisao o njemu.

Da li je delo zasnovano na istorijskim cinjenicama?

- Nije mi ideja da otkrijem o njegovoj biografiji nesto sto do sada nije receno. Vise je to igra sa njegovim mitom, sta on znaci za danasnje ljude na ovim prostorima.

Ovo vam je treca nagrada s Andricevim imenom. Da li osecate neke bar nesvesne njegove uticaje dok pisete?

- Oni su u vecini knjiga nesvesni, a u nekima su i svesni i tada direktno referisem na Andrica, kao u "Osami" ili "Kainovom oziljku" i u nekim pricama.

Sta nagrada uopste znaci piscu?

- Znaci onoliko koliko znaci ime koje nosi i koliko drzite do ljudi koji je dodeljuju. U ovom slucaju znaci dosta.

Srpski pisci ne mogu do NobelaU svom govoru zahvalnosti Kecmanovic je pomenuo "smelu i lucidnu" tezu Vladimira Pistala iz knjige "Sunce jednog dana" prema kojoj je Andric, kao pretpostavljeni Gavrilu Principu u Mladoj Bosni, morao da svrgne okupatora da bi dobio Nobelovu nagradu ali mu to nije uspelo."Buduci da je zemlja u kojoj zivimo, kao i ostale srpske zemlje, danas u kolonijalnom statusu, nijedan srpski pisac, dok se situacija sustinski ne promeni, za Nobelovu nagradu nema gotovo nikakve izglede. Posledice kolonijalnog statusa i svesti koje taj status oblikuje kompleksnije su i teze od nemogucnosti da se stane rame uz rame sa Bobom Dilanom, mada i taj hendikep ne treba shvatati neozbiljno. Ne dobiti pomenutu, kao ni bilo drugu nagradu, nije nikakva nevolja ali veliku nevolju predstavlja cinjenica da si, bez obzira na to sta uradis, unapred diskvalifikovan. Jedna od dugorocno najtezih posledica kolonizacije jeste gubitak svesti o znacaju sopstvene, pa samim tim i bilo koje druge kulture, a gubitak znacaja nagrada koje se kod nas dodeljuju samo je pokazatelj tog gubitka.Nagrade koje, u sveopstem srozavanju, u tragicno velikom broju slucajeva, nekompetentni ljudi dodeljuju bezvrednim delima, ionako nezainteresovanu publiku dodatno udaljavaju od vere u znacaj umetnosti sto, opet, dovodi do pojave jos nekompetentnijih ljudi sa jos besmislenijim izborima pa se, tako, vrtimo u krugu koji nas sve vise i beznadeznije udaljava od onoga sto simbolizuju Andric i njegovo delo. Nadam se da smo - ziri svojom odlukom a ja svojim delom - dokazali kako je i u kolonizovanoj zemlji moguce ostati duhom nekolonizovan. Ako sam u zabludi, onda smo 'dzaba krecili'".

Uzi izbor

U uzem izboru za Andricevu nagradu bile su knjige "Veliko spremanje" Branka Andjica (Agora), "Proslost nikad ne prodje" Veselina Markovica (Arhipelag) i "Naknadne istine" Darka Tusevljakovica (Arhipelag).


Vladimir KecmanovicNagradaIvo AndricPripovetka"Ratne price"

Tagovi


0 komentara

Komentari






Slican sadrzaj