RUSKE TRAGEDIJE O KOJIMA SVET PRICA Od havarije ovih raketa DRHTALA je planeta

12.10.2018   08:26   srbijadanas.com RUSKE TRAGEDIJE O KOJIMA SVET PRICA Od havarije ovih raketa DRHTALA je planeta

Havarija tokom lansiranja rakete-nosaca „Sojuz MS-10“ danas je u centru paznje svetske javnosti. Navodimo sve havarije kosmickih brodova u protekle dve godine.

Godina 2018.

Oktobra 11. za vreme starta rakete-nosaca „Sojuz MS-10“ sa posadom dogodila se havarija na nosacu. U svemirskom brodu „Sojuz MS-10“ su bili clanovi misije Medjunarodne svemirske stanice 57/58, ruski astronaut Aleksej Ovcinin i americki astronaut Nik Hejg. Posada se prizemljila u Kazahstanu, niko od njenih clanova nije povredjen.

Avgusta 30. u ruski svemirski brod „Sojuz“ je procureo vazduh. Tog dana je u svemirskom brodu „Sojuz MS-09“ posada primetila rupu kroz koju je ulazio vazduh. Ruski kosmonauti su uspesno zatvorili rupu. Planirano je da 15. novembra clanovi posade izadju u otvoreni svemir i da podignu stit od meteorita svemirskog broda „Sojuz MS-09“, kako bi pogledali rupu sa spoljne strane. Svemirski brod „Sojuz MS-09“ ce biti u sastavu Medjunarodne svemirske stanice sve do decembra.

Februara 11. raketa „Sojuz-2.1a“ nije uspela da poleti s teretnom letelicom „Progres MS-08“ u zakazano vreme sa kosmodroma Bajkonur. Lansiranje je bilo otkazano. Prema izvoru iz raketno-kosmicke industrije, moguce je da lansiranje nije uspelo zbog signala koji nije prolazio kroz konektor prema racunaru letelice. Racunarski blok je zamenjen. Raketa „Sojuz-2.1a“ sa teretnom letelicom „Progres MS-08“ je lansirana sa kosmodroma Bajkonur 13. februara.

Godina 2017.

Decembra 26. s kosmodroma Bajkonur je lansirana raketa-nosac „Zenit-ZF“. Startni blok „Fregat“, koji se odvojio od nje, 27. decembra je izveo u orbitu angolski satelit „Angosat-1“, koji je napravljen u Raketno-svemirskoj korporaciji „Energija“ na osnovu nove platforme, koja se sastoji od elemenata ruske proizvodnje. Sa satelitom je uspesno uspostavljena veza posle prvog orbitiranja oko Zemlje, ali se kasnije veza izgubila. Od 27. decembra ujutru do 28. decembra uvece strucnjaci su pokusavali da uspostave vezu sa uredjajem u orbiti. Satelit je „oziveo“ 28. decembra. „Angosat“ je predvidjen da obezbedi komunikaciju i televizijsko emitovanje sirom africkog kontinenta.

Novembra 28. raketa „Sojuz-2.1b“ sa buster blokom „Fregat“ i 19 satelita lansirana je s kosmodroma Vostocni i uspela je da postigne prosecnu brzinu. Kasnije je „Roskosmos“ saopstio da nije uspeo da uspostavi vezu sa satelitom „Meteor-M 2.1“, koji je trebalo da se odvoji prvi. Kasnije je potvrdjen pad buster bloka sa satelitima u okean. Komisija „Roskosmosa“ koja je istrazivala neuspesno lansiranje kao uzrok havarije je navela greske u algoritmima softvera kontrolnog sistema buster bloka „Fregat“ i netacnih azimuta lansiranja.

Jula 14, posle lansiranja rakete-nosaca „Sojuz-2.1a“ sa satelitom daljinskog snimanja Zemlje „Kanopus-V-IK“ i 72 mala aparata, sa dve male svemirske letelice „MKA-N“ N1 i N2 ruske kompanije „Daurija aerospejs“ nije mogao da se uspostavi kontakt i nisu mogle da se odrede koordinate jednog od nanosatelita „Dav“ americke kompanije „Planet lab“. Osim toga, satelit „Majak“ Moskovskog politehnickog univerziteta nije mogao da otvori svoje suncano jedro velicine priblizno tri metra.

Aprila 10. tokom vracanja „Sojuza“ sa tri clana posade desila se vanredna situacija. Na visini od osam kilometara iznad Zemlje u trenutku otvaranja glavnog padobrana, metalni pricvrscivac je neocekivano udario u zavareno mesto i kapsula „Sojuza MS-02“ je delimicno postala propustljiva. Ovaj incident nije ugrozio zivote posade.

Godina 2016.

Decembra 1. teretna svemirska letelica „Progres-MS-04“ je pretrpela havariju na visini od 190 kilometara iznad nenaseljenog planinskog mesta u Tuvi, a vecina njenih delova je sagorela u atmosferi. Delovi su pali 60-70 kilometara zapadno od grada Kizila, a izvestaja o zrtvama ili unistenju nije bilo. Havarija se desila za vreme rada motora treceg stepena, dok su motori prvog i drugog stepena radili normalno.

Maja 29. prilikom lansiranja satelita „Glonas-M“ sa kosmodroma Pleseck (Arhangelska oblast) doslo je do vanredne situacije. Brojni mediji, pozivajuci se na izvor, saopstili su da se tokom rada trece faze rakete-nosaca „Sojuz-2.1b“, motor RD-0124 koji je proizvela Voronjeska fabrika za hemijsku automatizaciju, iskljucio pre zakazanog vremena, pa je buster blok „Fregat“ morao da nadoknadi taj nedostatak na racun sopstvenih motora. Saopsteno je da je blok „Fregat“, koji je proizvelo Naucno-proizvodno udruzenje „Lavockin“ uspeo da resi problem i da radi cak i duze nego sto je predvidjeno.

Aprila 27. je trebalo da prvi put u istoriji bude lansirana raketa-nosac „Sojuz-2.1a“ sa kosmodroma Vostocni sa tri satelita, ali je automatski sistem pokvario ciklogram za lansiranje. Kako je posle lansiranja saopstio sef „Roskosmosa“ Igor Komarov, „problem je u tome sto po jednom od parametara nije potvrdjen normalan rad sistema. Prijavljeni su nedostaci u radu jednog od kablova, koji je posle zamenjen“. Lansiranje je uspesno izvrseno 28. aprila.

Marta 12. otkazala je automatika za vreme lansiranja rakete-nosaca „Sojuz 2.1b“ sa kosmodroma Bajkonur, koja je 12. marta uvece trebalo da izvede u orbitu satelit za daljinsko snimanje Zemlje, medjutim automatski sistem poletanja je otkazao i lansiranje nije bilo moguce. Prema informacijama izvora u raketno-svemirskoj industriji, automatika je funkcionisala sve dok nisu ukljuceni motori rakete. Lansiranje je bilo odlozeno.

 


RusijaraketahavarijeSojuz MS-10

Tagovi


0 komentara

Komentari






Slican sadrzaj