icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Portret umetnice u gladovanju*

Ja bosiljak sejem/ Meni pelen nice, Milica Stojadinovic Srpkinja.Da je zivela u devetnaestom veku, Danica Vukicevic je mogla napisati ove stihove. Ne zato sto Danicu smatram nastavljacicom pesnickog dela MSS (mada ona jeste nasa prethodnica), vec vise zbog pesnicke (pa i zivotne) sudbine koje uglavnom dele pesnikinje ovog jezika, a u ovom momentu pre svega Danica Vukicevic - beskrajno darovita, sa sedam napisanih knjiga poezije i tri knjige prica, nezaobilazna u antologijama poezije, sa tri pesnicke nagrade, ona ipak ne zauzima dovoljno visoko mesto koje joj pripada po kvalitetu njenog autenticnog dela. Za nedovoljnu vidljivost njenog dela zasluzna su tri A: apaticna, anemicna, autisticna knjizevna scena Srbije, a narocito odumrla knjizevna kritika. Marganizacija je ono sto trpi manje-vise svaka autorka, a ona se nikada ne vrsi samo nad njihovim delom, koje moze biti precutano ili pogresno tumaceno, vec i na njih licno, na njihovu poziciju u raspodeli moci na knjizevnoj i profesionalnoj sceni koje mogu ugroziti njihovu egzistenciju. Bratstvo je jos uvek bolje i jace pozicionirano jer ima visehiljadugodisnju tradiciju povezivanja i solidarnosti, od sestrinstva koje jos nije razvilo te nacine postojanja i opstajanja.Nevoljno prihvatajuci autsajdersku poziciju u drustvu bez sansi, Danica Vukicevic svoj poeticki objektiv usmerava ka marginalizovanim grupama (nevinim i nekrivim, kako kaze) i pojavama osecajuci dobrim delom njihove probleme i na svojoj kozi. Ova joj pozicija omogucava izostreniji pogled na svet, prilike, okolnosti... Zato ce Danica (s pravom) napisati: O veliki/ svete autsajdera/ Veliki autsajderski svete/ Volim te, zagrcnuto... Vi, braco i sestre moje/ I mojih ludih sestara/ S vama sam, u svetu/ Bola, nedovoljnosti, neshvacenosti. To pesnicko (i ljudsko) poistovecivanje, i osecanje empatije za onemogucene, gonjene, zgazene, neshvacene... ne stvara kod Danice melodramatsku ogorcenost na zivot i svet. Naprotiv, u celokupnom svom stvaralastvu ona slavi zivot, njegovu lepotu (napisace: Oh divni zivote koji mi dolazis/ Bez A, bez B... samo ti i ja, ili: sta da se radi u svoj toj odbacenoj lepoti sveta, ili: O dirljivom, o lepom, mislim/ kao da cu briznuti u plac) i bogatstvo raznolikosti i razlicitosti, sto je ne sprecava da uocavajuci ono sto su ljudska ruka i um stvorili ne primeti i sve ono sto su ista ta ruka i um izvrgnuli u svoju suprotnost. Zato je njen lirski svet pretezno svet izneverenih i potlacenih. Ali njen pesnicki govor nije buntovan (poput recimo bit-pesnika i njihovih sledbenika), vec intelektualno superioran na nacin onih koja vide i znaju, i zato pokazuju i ukazuju, suptilno naznacavajuci vazno, ne podizuci ton i ne pisuci proglase. Mozemo tu Danicinu sveobuhvatnost lirskog ja za svet u sebi i svet oko sebe nazvati „visokom probudjenoscu“, kako bi ga, sigurna sam, okarakterisao Borhes. Ona ima, tako redak u srpskoj poeziji, sirok perceprivni spektar opazanja, njoj nista ne moze da promakne, ona je lucidna i inventivna, istovremeno vidi i prepoznaje dovodeci stvari u siri kontekst, referisuci cesto na istoriju , kulturu, tradiciju, umetnost, knjizevnost, filozofiju, jer ona je od takvoga kova. Uostalom, zavrsila je svetsku knjizevnost i jos, feministicke studije, sto ju je ucinilo emancipovanom i rodno osvescenom, ali ni to joj nije pomoglo na egzistencijalnom planu, jer jos uvek, kako kaze u jednoj pesmi, „nadnicarim“ (nemajuci posle toliko stvorenog stalni posao) ili gotovo dokumentaristicki: Rekla sam takozvanom referentu: Jesam li ja predstavnica Kurda u Iraku/ A on, nemojte tako, videvsi moj bes, A manje smisao paralele s Kurdima/ Cija borba je i moja borba... (pesma „Leto“). Danica u pesmama ne tuzi, i ne narice, kao mnogi pesnici takozvane tradicionalisticke orijentacije, jednostavno ce napisati: Odrasla sam i pisem u sebi/ Cistim pod. Ustajem rano/ Koplje uraslo u grudima/ da cupam? Da li?

 

Pogledaj celu vest